Naš globalni program za talente

Nakon 23 godine u PWO-u, prošli ste dosta različitih pozicija. Kako je program za talente promenio način na koji gledate na kompaniju?

Pre nego što sam učestvovao u programu za talente, nikada nisam bio u inostranstvu poslovno – sa izuzetkom Češke Republike. Zatim, prošle godine sam dva puta bio u Meksiku, ali i u Kanadi i Kini. To prirodno menja nečiju perspektivu na kompaniju; sada sam skloniji da posmatram PWO iz globalne perspektive, a ne samo iz Oberkirha.

Šta vas je, kao nekoga ko ima duboke veze sa lokalitetom u Oberkirhu, naučila interakcija sa kolegama iz drugih zemalja?

Oduvek sam mislio da samo ljudi u Oberkirhu osećaju ovu povezanost, ali to zapravo nije slučaj. Bio sam veoma iznenađen kada sam otkrio da se moje kolege, posebno u Češkoj Republici, takođe osećaju veoma povezano sa PWO – sa vrednostima i istorijom kompanije. To je nešto što nisam očekivao.

Koja promena se direktno može pripisati učešću u programu za talente i kako veštine koje ste tamo stekli pomažu vašem liderstvu?

Iz moje perspektive, razvoj mekih veština je oblast u kojoj program dodaje najveću vrednost. Interakcija sa drugim neverovatno jakim učesnicima bila mi je od ogromne pomoći. Zahvaljujući njima sam naučio koliko je važno da svaki dan držim ogledalo pred sobom. Kako sam tačno reagovao? Da li je trebalo da reagujem drugačije? Kako mogu biti više fokusiran na rešenja? Ovaj novi, daleko refleksivniji pristup mi mnogo pomaže u svakodnevnom radu – posebno sa mojim timom.

Takođe ste trener fudbala deci i tinejdžerima. Da li postoje paralele između ovog posla i vaše liderske uloge u PWO?

Apsolutno! U obe pozicije moram da zapamtim da sam uzor i da i deca i zaposleni traže od mene smernice. To znači da ako je haotično na terenu, uglavnom je moja krivica. Deca odmah reaguju na svaku nesigurnost sa moje strane – ili ako, na primer, unesem stres svog dana na teren.

Ista stvar se dešava i na poslu. Ako ja kao menadžer nisam odlučan, pre ili kasnije će se to nesumnjivo preneti na ceo tim. Moj posao je, dakle, da ostanem prizemljen u obe ove uloge, da razmišljam i da delujem kao uzor kako bih mogao da zračim pouzdanošću koja motiviše moje timove i pruža im sigurnost i stabilnost koja im je potrebna da bi bili dugoročno uspešni.

Koje iskustvo iz međunarodnog programa za talente vas je najviše impresioniralo ili iznenadilo?

Pre svega, sami učesnici su me iznenadili: mnogo – po mom mišljenju – veoma jakih ličnosti koje su bile visoko motivisane i radile su na veoma visokom nivou. Uprkos ovoj koncentraciji stručnosti, nije bilo nimalo takmičarskog duha. Postojala je odlična komunikacija i timski duh – čak i na ličnom nivou.

Putovanje na lokaciju PWO u Meksiku me je takođe jako impresioniralo. Iako je sama Puebla prelep grad, kriminal, zagađenje i haotični uslovi su problemi u regionu. Međutim, na lokaciji PWO kontrast ne bi mogao biti veći. Tamo prevladavaju standardi PWO-a urednosti, čistoće i regulisanih procesa.

Koji savet biste dali budućim učesnicima kako bi izvukli maksimum iz programa?

Trebalo bi da imaju veoma dobro znanje engleskog jezika i da budu spremni za ovo! Da sam to znao ranije, imao bih mnogo više koristi od prvog bloka u Oberkirhu. Nivo je već bio veoma visok, tako da je bilo teško pratiti. Posedovanje tehničkog engleskog jezika zapravo nije toliko važno – dovoljno je imati dobro poznavanje osnova.